 |
| Najstarijem detetu u porodici se najčešće dodeljuje uloga bebisiterke. |
Zašto ovi vukovi donose odluku da ostanu sa roditeljima ?! Ovo je pitanje dugo zbunjivalo biologe, posebno zbog toga što se dogadjalo u staništima gde je odlična brojnost populacije glodara (koji su, glavni izvor hrane vukovima). Ništa iz okruženja nije ukazivalo na bilo kakvo ograničenje u resursima ili sličnom što bi uticalo na ovakvu odluku. A kao dodatna nelogičnost, drugi čopori koji su naseljavali teritorije gde je manjak hrane, nisu pokazivali ovakvo ponašanje.
Stvar nije razjašnjena sve dok četiri britanska biologa (Jorgelina Marino, Claudio Sillero-Zubiri, Paul Johnson, and David Macdonald) nisu sproveli istraživanje dugo 13 godina, sprovedeno na 17 čopora u planinama južne Etiopije. Oni su uredno skupljali podatke o kretanju, brojnosti čopora, ishrani, površini teritorije, mladuncima, "bebisiterkama", itd, itd. Pa, evo šta je bio uzrok :-)
Kao prvo da kažemo da Etiopijski vuk živi na visinama iznad 3000 metara u Afro-alpskoj regiji Etiopije, on je predator na vrhu ekosistema. Inače je danas jedna od najugroženijih kanida, sa samo sedam preostalih čopora (oko 550 odraslih primeraka).
Jedna od prvih stvari koju su istraživači otkrili, je da od ukupno 17 čopora, 13 čopora naseljava teritorije sa dovoljnim brojem glodara (dosta hrane=kvalitetna teritorija) a preostala 4 sa daleko manjim brojem glodara (manje hrane=nekvalitetne teritorije). Čopori na teritorijama sa manje hrane nisu dakle imali ni jednog "bebisitera". Ono što su istraživači takodje ustanovili je da čopori sa nekvalitetnijih teritorija zauzimaju veće površine ali imaju manji broj vukova u čoporu u odnosu na ove koji žive na kvalitetnijim teritorijama. Dobro, to što zauzimaju veću površinu i ima neke logike, tamo gde hrane ima manje, mora se prevaliti veći put da bi se ona našla.
 |
| Etiopijski vuk (Canis simensis), takodje poznat kao Crveni šakal, Simijenska lisica, Simijenski šakal naseljava jedino Afriku. Njegova brojna imena odražavaju prethodnu neizvesnost oko njegove sistematike, danas se drži da spada u vukove a ne u lisice kojima naizgled liči. |
Medjutim, u ovoj prvoj grupi od 13 čopora (sa kvalitetnijih teritorija), što su čopori brojniji to bolje kontrolišu sve veću površinu teritorije. Pa se tako dogadja da čopor od 8 vukova ima skoro duplo veću teritoriju od onog sa 6 vukova. Ali 8 je ujedno i granica, kad neki od ovih čopora predje brojnost preko 8 članova on se razdvaja i formiraju se dva manja čopora koja zauzimaju svako svoju teritoriju. Dakle, najuspešnija (optimalna) brojnost je imati 8 članova u čoporu i time pokrivati što veći deo kvalitetne teritorije.
Kao drugo, istraživači su otkrili da "bebisiteri" gotovo da i nisu od neke posebne pomoći roditeljima. Novi mladunci ne preživljavaju lakše zbog toga što su prethodni još u čoporu, čak šta više to može i da im otežava. A pošto Etiopijski vukovi love uglavnom sami, veća brojnost čopora i ne daje neku posebnu prednost.
Koja je onda poenta ovih "bebisitera" ? Zašto im roditelji uopšte dozvole da ostaju u čoporu ?
Ključ je u tome, što ovi vukovi za obeležavanje teritorije koriste sopstveni urin, istu stvar koju rade i domaći psi. Stim što Etiopijski vukovi patroliraju na mnogo većim udaljenostima jer su teritorije koje moraju obeležavati veoma velike. Loša strana kod obeležavanja urinom je što morate redovno obilaziti granicu i izbacivati nove i nove količine svežeg urina. A upravo je to bio i taj apsurdni detalj zbog kojeg "bebisiteri" ostaju sa roditeljima. |
| Prema istraživanjima, čopori vukova koji su živeli na teritoriji Tullu Deemtu a koji su imali manje grupe i veće teritorije, takve teritorije su bivale uvek siromašnije hranom. Sa druge strane, vukovi koji su živeli na teritorijama gde je bilo više hrane (Valley-Sanetti) su mogli živeti u brojnijim čoporima a pritom pokrivati znatno manje teritorije. Što je više vukova u čoporu koji živi na Valley-Sanetti teritoriji, to veću teritoriju mogu obeležavati i odbraniti po glavi vuka. Slika: Marino, Sillero-Zubiri, Johnson, and Macdonald's 2012 Behavioral Ecology and Sociobiology. |
Dakle, da ste Etiopijski vuk, što vas je više u čoporu to ste u stanju da obeležite i održavate granicu mnogo veće terirotorije. Ali kao što smo rekli, čim vaš čopor prekorači osam članova velika je verovatnoća da će se podeliti na dva dela. Važne koristi od ostajanja u tako brojnijem čoporu koji drži veću teritoriju su :
- Ostajanjem sa roditeljima, imate pristup mnogo većem obimu kvalitetnije hrane.
- Kada se čopor podeli na dva dela (a moraće kako se broj jedinki povećava) deli se i teritorija.
- Kada se podeli teritorija vaš novi čopor ima priliku da dobije njen dobar deo što je mnogo važno za čopor u ranoj fazi.
Ako bismo se usudili da iz ovoga vadimo neku duhovitu paralelu na primere u ljudskom svetu, to bi bilo nešto nalik ovome: Ako primetite da živite sa roditeljima duže nego što bi trebalo, ili primetite da ste vi možda roditelj čije starije dete živi sa vama duže nego što mislilte da bi trebalo, to može imati vrednost sve dokle su vam zalihe hrane i ostali resursi na broju i dovoljni za svakog pojedinca u porodici. Onog momenta kad više niste u stanju da ostvarujete zajedničku korist (tj. frižider počinje da ostaje sve prazniji) tog momenta je vreme je za razdvajanje i da svako krene dalje svojim putem.
Za više informacija i metodologiju sprovedenu u ovom istraživanju :
Marino, J., Sillero-Zubiri, C., Johnson, P.J., & Macdonald, D.W. (2012). Ecological bases of philopatry and cooperation in Ethiopian wolves Behavioral Ecology and Sociobiology, 66, 1005-1015 DOI: 10.1007/s00265-012-1348-x
Kompletan PDF fajl : http://www.springerlink.com/content/7j377t64184565j3/fulltext.pdf
0 komentara:
Post a Comment