Danas je tačno 99 godina od smrti Alfreda Rasel Valasa. Ako niste znali, Čarls Darvin i Alfred Valas zajedno su zaslužni sa formulisanje Teorije Evolucije i za njeno prihvatanje širom naučne zajednice. Medjutim, dok je Valasova uloga ispoštovana samo malom plaketom u Vestminsterskoj opatiji, za Darvina znaju gotovo svi, danas većina ljudi na pominjanje evolucije odmah povezuje reč Darvin dok je malo ko uopšte čuo za Valasa. Za razliku od poznatijeg kolege, Valas je bio naučnik kojeg su snažno privlačile nekonvencionalne ideje. Njegovo zalaganje za spiritualizam i njegove vere u nematerijalno poreklo viših mentalnih sposobnosti kod ljudi zategli su njegov odnos sa naučnim establišmentom tada. Takodje bio je socijalista i aktivista u borbi protiv kapitalizma i imperijalizma u Britaniji. A bio je i jedan od prvih istaknutih naučnika koji je podigao zabrinutost zbog uticaja ljudske aktivnosti na životnu sredinu.
Ovo je priča sa ciljem da se malo više sazna o Valasu, da se upozna čovek koji je bio koautor teorije o prirodnoj selekciji, i da saznamo nešto o njegovim odnosima sa Darvinom i njegovim kasnijim padanjem u zaborav i načinima na koje je to uticalo na dalji razvoj evolucionističkih teorija.
 |
Alfred Russel Wallace , prirodnjak, istraživač, geograf, antropolog i biolog.
Jedan od vodećih stručnjaka u 19. veku za geografsku raspodelu
životinjskih vrsta i otac današnje biogeografije |
Alfred Rasel Volas, (8. januar 1823 - 7. novembar 1913) je bio
britanski prirodnjak, istraživač, geograf, antropolog i biolog.
Najpoznatiji je po tome što je samostalno predlažio teoriju evolucije prirodnom
selekcijom koja je podstakla Čarls Darvina da objavi svoj dugogodišnji rad na istoj teoriji. Valas
je, kao i Darvin, sproveo obiman rad na terenu, prvo u delu reke Amazon, a zatim u
i Malajskom arhipelagu. Bio je plodan pisac, napisao je čak više knjiga od Darvina, a njegove avanture i zapažanja tokom svojih istraživanja bila su jedna od najpopularnijih i najuticajnijih naučnih časopisa objavljenih u 19. veku . Smatran je i za vodećeg stručnjaka u 19.
veku o geografskoj raspodeli životinjskih vrsta i često nazivan "ocem Biogeografije".
Rodjen je u velškom selu Llanbadoc. Bio je sedmo od devetoro dece Tomasa Vere Valasa. Otac mu je bio škotskog porekla. Poput mnogih drugih Valasa, i njegova porodica je tvrdila da je deo loze Vilijama Valasa, čuvenog škotskog patriote tokom ratova Škotske nezavisnosti u 13. veku (po kojem je i Gibson snimio film Hrabro Srce). Njegova majka je bila iz srednje klase engleske porodice severnog dela Londona. Gotovo celokupno obrazovanje stekao je na večernjim časovima koje je organizovao Mehaničarski institut za radnike. Upravo na tom mestu susreo prvi put sa idejama radikalnih mislilaca poput Tomasa Pejna i Roberta Ovena. Nakon što mu porodica zapada u ozbiljne finansijske probleme on napusta London 1837 i odlazi da živi sa najstarijim bratom Vilijamom i radi kao njegov šegrt narednih šest godina. Još tada bio je strastan u sakupljanju insekata.
Iskustvo sa Darvinom
Čarls Darvin je bio 14 godina stariji od Valasa (rodjen 12. februara 1809) za razliku od Valasa, rodjen je u bogatoj i uticajnoj porodici. Njegov deda s očeve strane bio je Erazmo Darvin, čuveni naučnik koji je pokušao opisati "sopstvenu" teoriju evolucije, dok je deda s majčine strane bio Džozija Vedžvud, slavni grnčar. I pored toga, Darvin je tokom prvih decenija svog života ostajao neprimećen i neostvaren – prvo je napustio studiranje medicine u Edinburgu zato što nije podnosio krv, a što je veoma razljutilo njegovog oca. Da bi potom u Kembridžu studirao za sveštenika, što mu je bila druga opcija. Sveštenik ?! Da, Darvinov život je prepun takvih ironija.
Darvin se pored svega usavršavao kao prirodnjak-amater, što mu je i omogućilo ponudu za neplaćeni rad na brodu Bigl, gde su ga primili kao naučnika. Bigl je bio istraživački brod koji je išao na najzabačenija mesta na svetu. Upravo je to petogodišnje putovanje oformilo Darvina i podarilo mu obilje prirodnog sveta za posmatranje, zbog čega će kasnije i postati jedan od najpriznatijih naučnika svog doba; u tom obilju je pronašao pregršt sirovog materijala za svoju revolucionarnu teoriju.
Inspirisan hronikama sa putovanja naturalista, Humboldta, Darvina i Henrija Edvardsa, Valas je odlučio da i on želi da oproba put u inostranstvo kao prirodnjak. 1848. Valas odlazi u Brazil brodom. Njegova namera je bila da prikupi primere insekata u Amazonskim prašumama i proda ih kolektorima nazad u Velikoj Britaniji. Nadao se da prikupi i dokaze o transmutaciji vrsta. Tamo se udružuje sa još dva prirodnjaka a kasnije nastavlja rad kartografisanja Rio Negro još četiri godine, skupljajuću uzorke i istražujući ljude i jezike na koje je nailazio, geografiju, floru i faunu.
Nakon povratka u Veliku Britaniju, Valas provodi 18 meseci u Londonu i živi od socijalne pomoći i prodaje primeraka iz Amazonije. Tokom ovog perioda, uprkos tome što je izgubio gotovo sve beleške iz svoje južnoameričke ekspedicije, uspeo je da napiše šest akademskih radova (koji su uključivali i čuveni "
On the Monkeys of the Amazon") i dve knjige, nakon čega je napravio veze sa mnogim drugim naturalistima, a takodje i sa Darvinom.
Period od svoje 31 do 39 godine Valas provodi na Malajskom Ahipelagu (današnja Malezija i Indonezija), gde prikuplja oko 125,000 uzoraka od kojih je oko 80.000 vezano za insekte).Po povratku u Britaniju, opet upada u finansijske probleme. Njegovih problema je bio svestan i Darvin koji je pokušao da lobira i da mu pomogne da bude nagradjen državnom penzijom za svoje životno delo u nauci. 1881 konačno dobija prvu državnu penziju od £200 što mu pomaže da se stabililzuje i nastavi dalje sa radom.
 |
Jedna od Valasovih illustracija sa Malajskog arhipelaga
koja prikazuje leteću žabu koju je Valas otkrio |
Valasova putovanja, sa druge strane, u potpunosti su zavisila od prodaje knjiga u kojima je opisivao svoje putešestvije i biljne i životinjske primerke na koje je nailazio i koje je prikupljao. Bio je to nesiguran život, često obeležen raznim tropskim bolestima koje su Valasa znale dovesti do same ivice smrti. Upravo u vreme dok je bolovao od jedne vrste malarije, došao je do teorije prirodne selekcije.
Ideja o prirodnoj evoluciji smatrana je subverzivnom i opasnom
Uobičajeno shvatanje nauke pretpostavlja da nove teorije nastaju strpljivim sakupljanjem činjenica. Naučnicima je, medjutim, potreban i neki početni intelektualni okvir kako bi te činjenice mogle da dobiju smisao. Napipavajući put ka konceptu prirodne selekcije, i Darvin i Valas su postali svesni da u okviru svake vrste postoji veliki broj varijacija. Tek im je, pored ostalog, čitanje knjige Tomasa Maltusa,
Esej o principu populacije, pomogao da shvate da do evolucije može doći ukoliko su neke varijacije snalažljivije u borbi za opstanak od ostalih.
U to vreme društvene okolnosti su bile drugačije. U istoj knjizi Tomasa Maltusa (koja je na obojicu imala uticaja) iznošene su i tvrdnje da je siromaštvo neizbežno, budući da se populacija povećava eksponencijalno, a zalihe hrane samo aritmetički. Danas se takve tvrdnje smatraju pogrešnim jer ignorišu činjenicu da ljudsko društvo poseduje načine za stalno poboljšavanje sredstava za proizvodnju hrane.
Maltusova knjiga imala je svoju svrhu kao veoma korisno opravdanje čitavog niza reakcionarnih mera iz sredine 19. veka, poput ukidanja socijalne pomoći siromašnima i njihovog primoravanja na težak rad u radionicama. Darvin je Maltusovu knjigu čitao nakon što se vratio sa putovanja, a Valas je se setio dok je bio u delirijumu pod malarijom. Obojici je, ipak, značila kao intelektualna stimulacija – uvideli su da je borba za oskudne zalihe hrane ta koja će odlučiti koje će vrste ostvariti potomstvo, a koje će nestati.
Istoričari nauke su primetili da, iako je Darvin smatrao Valasove ideje suštinski kao svojim, bilo je razlike kako shvataju prirodnu selekciju. Darvin je isticao
konkurenciju izmedju pojedinaca iste vrste koji teže da opstanu i da se reprodukuju, dok je Valas naglašavao
pritiske iz okruženja koji vrste teraju da postanu prilagodjene svojoj lokalnoj sredini.
Valas je prirodnu selekciju jednom opisio i kao neku vrstu povratnog mehanizma :
"Akcija tog principa je ista kao kod centrifugalne sile na parnoj mašini, koji proverava i ispravlja sve nepravilnosti gotovo pre nego što one postanu evidentne. Na isti način ni jedna neuravnotežena pojava u životinjskom svetu ne može ikada postići bilo kakvu upadljivu veličinu, jer je bi sama sebe ugrozila i izumrla još u samom startu."
Uticaj na Darvina i objava knjige Poreklo vrsta
I pored toga što je ideju o prirodnoj selekciji razradio već 30-tih godina XIX veka, Darvin ju je više od dve decenije držao podalje od očiju javnosti. Bio je toliko nervozan zbog revolucionarne prirode svojih ideja da ih je mnogo godina držao u tajnosti. Ideja o prirodnoj evoluciji smatrana je subverzivnom i opasnom u ranom viktorijanskom društvu. U vreme dok je radnički pokret Čartista uznemirivao britanski poredak i u kom se revolucija širila po kontinentalnoj Evropi, bilo bi veoma opasno za društveno dobro situiranog Darvina da se na bilo koji način poveže sa tako radikalnim idejama. Ipak, 1958. godine, primio je Valasov rukopis što ga je podstaklo i nateralo da svoje teorije konačno i objavi.
Sa druge strane, Valas je bio neko ko je daleko manje brinuo o tome da li će uvrediti poštovano viktorijansko društvo, budući da je već imao posve radikalne poglede. Valasovo pismo je za Darvina bilo poziv na budjenje. Kako je rekao svom prijatelju, geologu Čarlsu Lajelu:
„Da je Valas imao moj rukopis, ne bi mogao da napiše bolji tekst! ...Stoga bi sva moja originalnost, kolika god ona bila, bila uništena.“
Ipak, Darvin je bio džentlmen i gotovo spreman da Valasu prepusti prvenstvo. Nakon dogovora koji su im ugovorili Darvinovi prijatelji, Valasov rad i Darvinov neobjavljeni esej napisan 1844. u kom je izložio svoje osnovne ideje, zajedno su bili predstavljeni u Linejskom društvu, 1. jula 1858. Ipak, danas teoriju prirodne selekcije nazivamo darvinističkom, a ne valasističkom.
 |
Čuvena Darvin – Valas medalja koju je izdalo
Linejsko društvo na 50 godišnjicu objavljivanja
njihovih pisanja o prirodnoj selekciji |
Darvinova knjiga je ubrzo nakon objave postala književna senzacija, do;ekana sa znatiželjom i gotovo odmah se rasprodala i postala internacionalni bestseler. Ključ njene popularnosti krio se u činjenici da je pisana veoma prostim, gotovo "narodskim" jezikom i čitljivim stilom, ali i u velikom broju dokaza i bogatstvu opažanja sveta prirode, koja je Darvin izneo kako bi podržala njegovu teoriju.
Neki biolozi prigovarali su u početku Darvinu da ne može dokazati svoje hipoteze. Drugi su kritikovali Darvinovu koncepciju o razvijanju različitih vrsta iz jedne. Medjutim, najžešći kritičari Darvinove teorije ubrzo je postala Crkva. Crkveni predstavnici su u Darvinu prepoznali ozbiljan problem, i oštro prigovarali da teorija o prirodnoj selekciji poriče uticaj Boga na stvaranje čoveka i da stavlja čoveka na isti nivo sa životinjama.
Zašto je Darvinova slava sve više rasla nakon njegove smrti ?
Ključni faktor je to što Darvin nije samo uspostavio teoriju prirodne selekcije, već je pokrenuo i globalni pokret koji je objavljivao i promovisao njegove ideje, čime je poveo revoluciju koja je oborila sve prethodne zastarele koncepcije o svetu.
Dve decenije koliko je Darvin radio na svojoj teoriji nisu bile potrošene uzalud. Darvin je uvek nešto opsesivno beležio i pisao. Jednom se u šali pohvalio svom prijatelju, botaničaru Džozefu Hukeru, kako je „potpuni pobednik kada je reč o čudnim i zanimljivim sitnim činjenicama“ koje se tiču prirodnog sveta. Međutim, njegova opsesija se pokazala kao dragocena kada je bilo potrebno ubediti druge u teoriju čija se prava vrednost krila upravo u detaljima.
Čini se da je Darvin takodje bio i veliki taktičar kada je bilo potrebno prisvojiti ljude za širenje njegovih ideja. Većinu života je proveo u svom domu u tihom seocetu Daun u Kentu, oslabljen misterioznom bolešću za koju neki veruju da je nastala usled tropske bolesti Čagas. Drugi smatraju da je u pitanju bio psihosomatski poremećaj, prouzrokovan Darvinovom nemogućnošću da izdrži teret iznošenja tako kontroverzne poruke svetu. Njegova izolacija je, medjutim, imala sasvim ruge razloge, budući da je svoju kuću pretvorio u središte društvene mreže koja je u jednom trenutku prodrla duboko u globalnu naučnu zajednicu. Darvin je, izmedju ostalog, pasionirano pisao pisma – za života je razmenio njih 14,000 sa oko 2,000 različitih ljudi. Prepiskom je sakupljao informacije kojima bi podržao svoju teoriju, ali je tim putem takodje i angažovao nove ljude širom sveta.
Jako je bilo važno i to što je Darvin oko sebe okupio grupu uglavnom mladih naučnika koji su vojevali intelektualne bitke u njegovo ime. Jedan od njih bio je i
Tomas Haksli, mladić toliko strastven po pitanju Darvinove teorije da je priznao da je spreman da „ide na kolac“ ne bi li je odbranio. Upravo je Haksli, na pitanje biskupa Vilijama Vilberforsa da li preuzima majmunsko nasledje svojih baba i deda, odgovorio, sada već čuvenim rečima:
„Radije bih potekao od majmuna nego se koristio skupim darovima da bih prikrio istinu.“
Haksli nije imao baš puno formalnog obrazovanja ali je zato za života naučio mnoge stvari koje je mogao. Postao je jedan od najboljih uporednih anatoma u kasnom periodu 19. veka. Radio je na beskičmenjacima, klasifikujući veze medju grupama o kojima se tada jako malo znalo. Kasnije je krenuo raditi i na kičmenjacima, takodje i na vezama izmedju majmuna i čoveka.
 |
|
Na fotografiji je imao 21 godinu.
|
Nakon uporedjivanja anatomije fosila dinosaurusa (
Archaeopteryx i
Compsognathus), zaključio je da su ptice evoluirale od male grupe dinsaurusa mesoždera, što je danas teorija široko prihvaćena u nauci.
Pokret okupljen oko Darvina je zapravio bio mnogo više od podržavanja naučne teorije – predstavljao je i izazov naučnom establišmentu. Pre izdavanja O poreklu vrsta, izučavanja prirodnog sveta vršili su mahom bogati amateri.
Ljudi poput Hakslija predstavljali su novi soj srednjoklasnih profesionalaca, čiji je san bila naučna meritokratija, vrednovanje na osnovu naučnog rada i talenta, a ne na osnovu rodjenja ili novca. Borba za potvrdjivanje darvinizma omogućila je menjanje postojeće slike o nauci, zbacujući uticaj gospodskih naučnika. Činjenica da je tu borbu poveo seoski plemić koji je živeo lagodnim životom u izolaciji, još je jedna od mnogih ironija Darvinovog života.
Alfred Valas nikada nije imao dovoljno novca da postane gospodin-naučnik, ali se takodje borio za mesto u novoj naučnoj hijerarhiji. U tome nikada nije uspeo – nije imao stalan položaj niti u muzeju, niti u univezitetu ili u kakvoj drugoj akademskoj instituciji. U njegovom stremljenju mu svakako nisu pomagali radikalni stavovi koje je negovao po pitanju nacionalizacije zemlje ili ženskih prava, kao ni njegovo protivljenje ratu i imperijalizmu. Na kraju kada je zapao u finansijske probleme spasao se najvećim delom zahvaljujući Darvinu, koji je uspeo da mu isposluje državnu penziju u ime priznanja njegovog doprinosa nauci.
Valas je, verovatno delom iz zahvalnosti, na posletku prihvatio ulogu Darvinovog odanog pristalice, umesto da se prema njemu postavio kao rival. Izgleda, medjutim, da je postojalo iskreno medjusobno divljenje izmedju dvojice naučnika koje je onemogućilo bilo kakav rivalitet. Darvin je zasigurno bio svestan da su Valasova naučna dostignuća bila daleko veća od koautorstva teorije o procesu prirodne selekcije. Uključivala su i priznavanje važnosti prirodnih ograničenja u formiranju vrsta, kao i prepoznavanje boje kao faktora pomoću kog neke životinje ometaju grabljivice.
Spiritualizam, hipnoza, frenologija ...
Ostaje, medjutim, jedna bitna razlika izmedju Darvina i Valasa kada je reč o njihovim naučnim baštinama, a to su njihova shvatanja ljudske evolucije. U svojim prvim delima o evoluciji, i jedan i drugi su izbegavali pitanje o evoluciji same ljudske vrste. Darvin se prvi ustremio na taj problem 1871. godine, u knjizi
Poreklo čoveka (engl. Descent of Man), u kojoj je tvrdio da su ljudi takodje plod prirodne selekcije.
Neobično je da se po ovom pitanju seoski plemić pokazao revolucionarnijim od socijaliste. I pored svojih radikalnih shvatanja po drugim pitanjima, Valas nikako nije mogao da se pomiri s idejom da je kompleksnost ljudskog uma nastala kao rezultat procesa vodjenog prirodnom selekcijom. Namesto toga je tvrdio da su spiritualne sile pomogle evoluciju čoveka, na šta je Darvin, pomalo zgrožen, uzviknuo: „Nadam se da nisi u potpunosti ubio i tvoje i moje dete!“
Valas se takodje bavio i
frenologijom, naukom koje je proučavala oblik lobanje i na osnovu njega ukazivala na mentalne sposobnosti i karakterne osobine ličnosti. Frenologija se danas širom naučnog sveta smatra pseudonaukom. Na početku karijere eksperimentisao je i sa hipnozom gde je radio vežbe na studentima. 1865. godine Valas počinje aktivnije da istražuje spritualizam, smatrajući da verovanje mora imati neku vezu fizičkom realnošću, uporno je tražio dokaze.
Spiritualizam se u to vreme dopadao mnogim edukovanim Viktorijancima koji više nisu nalazili prihvatljivim stare tradicionalne religijske doktrine a sa druge strane su bivali nezadovoljni materijalističkim i mehanističkim pogledom na svet koji je polako nadirao. Medjutim, tadašnjim akademicima koji su razmatrali Valasove poglede na spiritualizam bilo je jasno da se on trudio da temi pristupa sa naučne osnove a ne sa filozofskog ili religijskog stanovišta.
Valas jeste prepoznao da su ljudska bića posve drugačija od bilo koje druge vrste, te da imamo sposobnost da učimo od prošlih generacija i razvijamo tehnologije pomoću kojih ćemo sve naprednije oblikovati sopstvenu sredinu. To nam je i omogućilo da razvijemo čuda moderne kulture – umetnost, književnost, muziku, kompjutere, genetski inženjering, svemirske rakete, da navedemo tek nekolicinu – i to u periodu u kom se naš biološki izgled veoma malo izmenio.
Ono što Valas nije shvatao je da su takve sposobnosti ipak mogle „nastati“ čisto materijalnom putanjom, tokom koje su se razvoj ljudske kulture i razvoj ljudskog mozga medjusobno pomagali, bez ikakve potrebe za božanskom intervencijom.
Revolucionar i začetnik borbe za zaštitu životne sredine
Nakon Darvinove smrti, evolucionističke teorije postale su ključno orudje u borbi protiv neznanja i sujeverja, zbog čega ih i danas mnogi na religioznoj strani smatraju "neprijateljskim". Sa druge strane, pak, ove teorije su često korišćene za opravdanje rasizma i imperijalizma, za napade na ženska prava, čak i za pravdanje kapitalistčke poslovne politike.
Valas se glasno protivio takvim zloupotrebama ideje o prirodnoj selekciji. Za razliku od onih koji su opravdavali imperijalistička širenja pričom o disciplinovanju i obrazovanju „divljaka“, Valas je tvrdio da su sva ljudska bića u osnovi jednaka. Suprotstavio je etiku „primitivnih ljudi“ na koje je na putovanjima nailazio „društvenom varvarizmu“ viktorijanske Engleske, kao i harmoniju s prirodom u kojoj su ti ljudi živeli uništavanju životne sredine u jeku industrijske revolucije. U doba svetske ekonomske krize, rata i globalnog zagrevanja, Valasova poruka ostaje u potpunosti savremena.
 |
Mapa iz jedne od Valasovih knjiga iz 1876. godine koja predstavlja
Orijentalni biogeografski region koji je on podelio na 5 manjih regiona. |
Valas je posvećeno radio i na biogeografiji i jedan medju prvima koji je još u 19. veku upozoravao na uticaj čoveka na prirodnu sredinu. U esejima "Tropical Nature" iz 1878. godine upozoravao je o deforestaciji i eroziji zemljišta koje ista uzrokuje, pogotovo u tropskim područjima sa jakim i obilnim padavinama. Upozoravao je i na masovno uklanjanje šuma radi uzgajanja kafe i Šri Lanki i Indiji. Takodje je spominjao i opasnosti od invazivnih vrsta koje nastaju kao posledice naseljavanja i kolonizovanja udaljenih ostrva Evropljanima.
Valasove knjige
Reference
