Knjiga: Parazitizam i njegov uticaj na evoluciju života

Evolucija vrsta je možda tužna knjiga. Vrste i njihov medjusobni odnos na Zemlji nije ni stvorio ni isplanirao dizajner niti su iste izbalansirane u savršenoj harmoniji. Mi ne vidimo, ili zaboravljamo da su čak i one ptice koje prelepo pevaju u proleće žive zahvaljujući insektima ili biljkama koje svakodnevno ubijaju i na taj način konstantno uništavaju druge živote. Sada u ovom trenutku na milijarde bića opstaje zahvaljujući parazitizmu na račun drugog, nekad su i same granice parazitima nejasne i gube se. Mnogi bi rekli i da se ljudska vrsta može smatrati isključivo parazitskom.

Carl Zimmer u svojoj knjizi "Parasite Rex" opisuje parazitizam do detalja. Njegove teme su u rasponu veličina od protozoa Plasmodium (toliko malih da mogu stati u ljudska krvna zrnca) do crevnih pantljičara koje mogu narasti i do 15 metara. Medjutim, tu nije kraj, on pokazuje ne samo da su paraziti najuspešnija bića na planeti već i da su verovatno oblikovali evolucionu istoriju života na Zemlji.

Preuzmi knjigu , 340 strana, 3MB

Ako ste parazit i živite u tudjem telu to zahteva da imate dobro razvijene i razradjene načine izbegavanja imunog sistema domaćina. Takodje postoji veliki broj parazita koji su u stanju da utiču na nervni sistem i menjaju ponašanje svojih domaćina kako bi ih predator lakše uočio a koji su krajnje destinacije parazitu da bi obavio svoj razvojni ciklus.

Mali metilj, Dicrocoelium dendriticum, na primer, tera svog domaćina da se popne na vrh stabljike trave gde će biti lakše pojeden od strane sisara koji pasu tu travu. U interesu metilja je da bude pojeden jer jedino tako može dospeti u stomak ovce ili nekog drugog preživara i završiti svoj razvojni ciklus. Jedan drugi metilj, Euhaplorchis californiensis, tera inficiranu ribu da se praćaka na površini vode i skače, čime ona uveliko povećava šanse da bude pojedena od strane ptica grabljivica.

 "Mudar uči najviše od svojih neprijatelja." ~Aristofan

Rakovi zaraženi parazitom Sacculina mogu živeti veoma dug život, ali pošto ih je njihov parazit kastrirao oni nisu u stanju da ostave potomstvo. Evoluciono posmatrajući oni su hodajući leševi, nesposobni da prenesu svoje gene. Sprečavajući svoje domaćine da prenose svoje gene dalje, paraziti mogu stvoriti jak selektivni pritisak. Na ovaj način paraziti postaju kreativna evolutivna sila. Mnogo evolucije koje se odvije je zapravo rezultat stalnog unapredjenja imunog sistema radi odbrane od parazita.

Žuta izraslina je Sacculina, parazit koji napada rakove, u njima narasta a
zatim izlazi van i blokira polne organe što čini rakove neplodnima.

Takodje Zimmer tvrdi da je sve više dokaza koji govore da su paraziti dopineli tome da mi i ostale životinje razvijemo seks. Paunov rep i ostali "dodaci" koje mužjaci koriste da bi privukli ženke su tu možda zahvaljujući i parazitima. Paraziti su oblikovali sociologiju životinja od mrava do majmuna, oni su verovatno upravljali evolucijom domaćina od samog nastanka života do danas.

Evolucija "back-and-forward"

Pre četiri milijarde godina, kada su geni formirali prve "labave" konfederacije, parazitski geni medju njima koristili su prednost i kopirali se brže nego ostali. Kao odgovor na to, ovi rani organizmi morali su evoluiralti i načine za zaštitu i nadzor svojih sopstvenih gena. Ta vrsta monitoringa i dan danas postoji u našim ćelijama, geni koji "putuju" a koji rade ne rade bukvalno ništa drugo već traže genetske parazite i pokušavaju da ih suzbiju.

Kada su višećelijski organizmi evoluirali, postali su posebna meta za parazite, jer svaki od njih je mogao da ponudi velika, stabilna staništa bogata hranom. Višećelijski organizmi morali su da su bore protiv nove vrste parazitizma u kojem su čak i neke sopstvene ćelije tog organizma pokušavale da nastave nekontrolisano dupliranje (problem koji i danas imamo - oboljenja od raka)

Svi ovi pritisci doveli su do razvoja prvih imunih sistema. Ali za svaki korak koji domaćin povede protiv parazita, parazit za uzvrat razvija korak ispred - kao odgovor. To je konstantna kominikacija izmedju njih dvoje. Možemo reći da imuni sistem evoluira oznaku (tag) koju može staviti na parazita kako bi ga učinio prepoznatljivim i lakše ubio. Parazit za uzvrat može da se razvije alat koji mu omogućava da ukloni tu oznaku i postane "nevidljiv" za imuni sistem. Imuni sistem je primoran da uzvraća sve sofisticiraniji odgovor.
.
Sve u svemu, knjiga nudi pogled na biologiju iz neobične i pomalo neprijatne perspektive koji je i te kako vredan čitanja.

Korisna literatura

• Bionet škola - Parazitizam http://www.bionet-skola.com/w/Parazitizam
• Rózsa L, Reiczigel J, Majoros G 2000. Quantifying parasites in samples of hosts. Journal of Parasitology, 86, 228-232.http://www.zoologia.hu/list/quant_large.pdf
• The emergence and early development of parasitology. In Parasitology: A global perspective K. S. Warren
• Origin and evolution of retroelements based upon their reverse transcriptase sequences. EMBO Journal 9:3353–3362.
• Zimmer, C. 1998. At the water's edge: Macroevolution and the transformation of life.
• Dybdahl, Mark F. "Parasite adaptation to locally common host genotypes." Nature. Vol. 405. 8 June 2000.
• Berdoy M, Webster JP, Macdonald DW (2000). "Fatal attraction in rats infected with Toxoplasma gondii". Proc. Biol. Sci. 267 (1452): 1591–4. doi:10.1098/rspb.2000.1182. PMC 1690701. PMID 11007336.
• Download knjige : http://www.4shared.com/office/NIoEgapK/Parasit_Rex_C_Zimmer.html