Uvodna reč

Svrha postojanja ovog bloga je da doprinese objektivnom, razumnom i povrh svega ideološki nepristrasnom proučavanju Života kao fenomena, te fundamentalnih evolucionih zakona i procesa koji ga kao takvog definišu i oblikuju. Cilj je da se istina o prirodi bolje i jasnije razume - bez obzira kuda ta istina vodila.

Podsetimo se da na zemlji žive 123 vrste majmuna i čovekolikih majmuna. Kao što znamo, majmuni se dele u dve grupe: majmune (monkeys) i čovekolike majmune iliti bezrepe majmune (apes). Dlakom su obrasle 122 vrste. Izuzetak je goli majmun, vrsta koju mi nazivamo Homo sapiens.

Goli majmun je prevalio ogroman evolucioni put do danas, milioni i milioni bića su evoluirala, radjala se, opstajala i umirala na toj stazi, stoga ta staza - ako ništa drugo - zaslužuje da dobije više poštovanja i više zdravorazumske i kritičke analize.

Tim autora,
Biološka filozofija


3 komentara:

Navuhodonosor
December 11, 2012 at 5:01 PM

Pozdrav! Pročitao sam ovo o Caenorhabditis elegans crvu, drago mi je da sam našao nešto na srpskom na ovu temu!
Vredi pomenuti i Blue Brain Project (Human Brain Project), naučnici koji rade na tom projektu pucaju baš visoko, cilj je ni manje ni više nego simulirati rad ljudskog mozga u superkompjuteru:
http://bluebrain.epfl.ch/
http://www.humanbrainproject.eu/

Takođe ovo sam nedavno pročitao i zvuči mi prilično ohrabrujuće:
http://medicalxpress.com/news/2012-11-cell-sensory-motor-output-worm.html

"That proves that the whole sensorimotor loop is contained in these neurons," Samuel said. "One of the general rules of biology is that the fewer neurons a creature has, the 'smarter' each neuron has to be. With just 302 neurons, each neuron in the worm can become incredibly sophisticated."

Znači kod kod nižih organizama kao što je taj crv samo jedan jedini neuron može biti zadužen za neku celokupnu funkciju nervnog sistema, dok kod viših organizama kao što je čovek to nije slučaj, naravno.
Uglavnom poenta je da je simulacija rada ljudkog mozga u superkompjuteru jedini pristup pomoću kojeg je možda moguće kreirati veštatčku inteligenciju opšteg tipa (AGI - artificial general intelligence) - nešto kao HAL 9000 iz filma "Odiseja u svemiru 2001".

Evo šta piše u FAQ/Computing odeljku sajta Human Brain Projekta:

How will the HBP be different from classical Artificial Intelligence?
The challenge in AI is to design algorithms that can produce intelligent behaviour and to use them to build intelligent machines. It doesn’t matter whether the algorithms are biologically realistic – what matters is that they work – the behaviour they produce. In the HBP, we’re doing something completely different. The goal is to build data driven models that capture what we’ve learned about the brain experimentally: its deep mechanics (the bottom up approach) and the basic principles it uses in cognition (the top-down approach). Certainly we will try and translate our results into technology (neuromorphic processors) but, unlike classical AI, we will base the technology on what we actually know about the brain and its circuitry. We will develop brain models with learning rules that are as close as possible to the actual rules used by the brain and couple our models to virtual robots that interact with virtual environments. In other words, our models will learn the same way the brain learns. Our hope is that they will develop the same kind of intelligent behaviour. We know that the brain’s strategy works. So we expect that a model based on the same strategy will be much more powerful than anything AI has produced with “invented” algorithms.

 
Sapiens Criticus
December 12, 2012 at 5:49 PM

Hvala Navuhodonosor na opširnom komentaru. HBP je svakako jedan od zanimljivih projekata reverznog inžinjeringa (od mozga sisara ka sintetičkom). Veoma ambiciozno, i još u ranoj fazi razvoja , koliko znam trenutno je u planu simulacija mozga pacova do 2014 a nakon toga još minimum decenija do ljudskog (koji je red veličine po broju ćelija 1000 X mozak pacova) + mnoštvo dodatnih neokortikalnih veza i tome sličnog. U svakom slučaju nauka i medicina će jako puno naučiti od celog projekta. Što će reći, svakako ćemo se potruditi da ga i na ovom blogu obradimo bar u jednom članku :-)

 
GordanaM
January 6, 2013 at 3:22 AM

Pomalo neobican izbor teme za blog rekla bih, ipak drago mi je da i kod nas postoje blogeri koji o ovome pisu. Posebno mi se dopada sto su objasnjenja razumljiva i onima kojima biologija nije struka. I da, hvala za knjige odlicne su!

 

Post a Comment

Subscribe to: Posts (Atom)