Albino sekvoje koje opstaju bez zelenog hlorofila u listovima

U šumama Severne Amerike može se nekada pronaći potpuno belo stablo sekvoje (Sequoia sempervirens, poznato i kao crvena sekvoja), medjutim u pitanju nije mrtva biljka već samo albino jedinka, tzv. "albino redwood tree". Albinizam je genetska mutacija koja onemogućava ćelijama da proizvode pigment. Danas imamo nebrojeno primera kod ljudi (u proseku 1 na svakih 17,000 novorodjenih)  i životinja koje se rode sa potpuno belom bojom kože i kose. Medjutim, kod ljudi i životinja albinizam često ne pravi problem i jedinke žive sa njim bez većih problema. Ali za albino redwood tree, to je veoma ozbiljan problem - jer nema hlorofila u listovima!  Bez ovog zelenog pigmenta ne može obavljati fotosintezu koja je ključna za opstanak biljke.

Postavlja se pitanje kako je onda ova albino mutacija uspela da opstane do danas u fondu gena, odnosno, zašto nije eliminisana prirodnom selekcijom ?!

Albino jedinka  - Sequoia sempervirens

Stvar je u tome što ovakve albino biljke odrastaju uz "majku" tj. stablo pored sebe, ceo život pričvršćene za njihov koren kako bi isisavale njihove hranjive materije. Što zapravo čini parazitski odnos pa ih otuda neki nazivaju i "vampirskom" sekvojom. Njihove majke, normalna stabla crvene sekvoje, spadaju u najveća stabla na planeti, mogu rasti do visine i preko 100 metara a starost im može prelaziti i preko hiljadu godina. Ćerke "vampiri" ostaju do visine od max. 20 metara ali mogu često živeti isto dugo koliko i majka. Zapravo, albino sekvoje su jedne od retkih primera medju biljkama gde jedinke sa takvom mutacijom uspevaju da dožive starost, te su kao takve i dalje misterija u biologiji. Do danas je pronadjeno svega 25 primeraka, a osam od njih i dan danas živi u nacionalnom parku u Kaliforniji, gde ih izučavaju naučnici sa Stanford Univerziteta.

Sklonost mutacijama i heksaploidni organizmi

Važan podatak za ovu pričicu je i činjenica da je sequoia sempervirens heksaploidna biljka. Šta to znači heksaploidna? To znači da njene ćelije imaju 6 kopija (6n) svakog hromozoma. Mi ljudi imamo diploidne ćelije (2n), to jest dve kopije hromozoma (jednu od oca i jednu od majke). Na ovaj način organizam ove sekvoje je poput "bureta prepunog mutacija", jer ima po 6 verzija svih gena, što mu omogućava da prilikom reprodukcije može da miksuje različite alele i eksperimentiše sa mnogo više kombinacija nego diploidni organizmi. Rezultat toga su brže evolucione promene, adaptacija novim uslovima sredine, otpornost na viruse i gljive, itd. Nekada, na žalost, te promene vode i do ćorsokaka. Albino drvo je upravo jedan takav ćorsokak.

Valja spomenuti da heksaploidne biljke nisu nikakva retkost. Pšenica od koje dobijamo hleb (T. aestivum) je takodje heksaploidna i ima 42 hromozoma (6n = 42; n=7). Ali pšenica nije oduvek bila ovakva, i ona je nekad bila diploidna biljka (2n = 14 hromozoma), a kao takva postoji još i danas -  t.monococcum (u divljoj formi). Tokom gajenja i ukrštanja koje su naši preci izdvojili u zadnjih 10,000 godina ona je postala  tetraploidna (4n = 28 hromozoma) a nakon toga i hekspaloidna sa 6n hromozoma. Mi ljudi smo napravili užasno krupne promene na genomu pšenice još mnogo pre nego što smo otkrili genetiku i što smo je počeli dalje koristiti za proizvodnju još uspešnije (genetski modifikovane) pšenice. Zapravo, mi ozbiljno radimo na njenoj genetskoj modifikaciji već više od 10,000 godina.

Sve ovo možda dodatno potvrdjuje da je evolucija biljaka daleko komplikovanija za praćenje i razumevanje od evolucije životinja iako se to na prvi pogled ne čini. Evolucija biljaka je tekla u daleko više smerova, sa nebrojeno mnogo pokušaja i ćorsokaka, a mnoge od tih ćorsokaka verovatno nećemo nikada upoznati.

Originalna vest koja je inspirisala članak. Više o albinizmu i albino crvenoj sekvoji.